НЕИСТИНИТЕ РЕЧИ И САМОВОЉНА ДЕЛА ПРОТЕ ТОМИЋА
(Поводом изјава проте В. Томића у чланкуСедиште Епархије канадске под опсадом“, Политика, 9. маја 2015)

1. Седиште Епархије канадске нијепод опсадним стањем“. Седиште Епархије је под правном заштитом легитимног Савета Епархије канадске, а опсаду је прогласио прота Томић. Све што је прота Томић подузео од 29. априла, када је постављен за архијерејског заменика, било је противно канонима Цркве и одредбама световних закона, а све са намером да се у Епархији креира слика ванредног стања како би се пред заседање Светог архијерејског сабора повећао притисак на његовог Епископа, Г. Георгија, којем се заклео на верност као Христу.

2. Прота Томић није узео  “правну заштитујер он није ни од кога нападнут. Напротив, он покушава да преузме од других оно на шта нема право ни по црквеним ни по световним законима. Ангажујући на своју руку адвоката, прота Томић је увукао Патријарха и Патријаршију у дуг и скуп судски процес.

3. На капији манастира није сеиспред свих истурионикакавпајсерашнего ту стоји унајмљена чуварска служба. Неопходни су, на жалост, да би Савет Епархије успео да испуни своју законску обавезу: да заштити имовину Епархије од нелегалног преузимања од стране заменика Томића.

4. Иако се у тексту крије иза ауторитета Светог архијерејског синода, прота Томић повлачи потезе самовољно, рушећи углед Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја. То се најбоље види из протине забране, донесене противно канонима Цркве, да се у храмовима Епархије на богослужењима спомиње име Епископа канадског Г. Георгија, што је изазвало додатни револт и код свештеника и код верника. У суботу, 9. маја, управо на имању које је наводнопод опсаднм стањем“ – а где је прота Томић без икаквих проблема служио парастосконачно је признао јавно оно што су и свештеници и верници знали од првог дана: да за то није добио написмено налог или одлуку од Његове Светости. Нико, ни од свештеника ни од верника, није ни посумњао да би таква неканонска и у историји Цркве невиђена одлука могла доћи од Патријарха српског.  

5. Прота Томић нема подршку свештенства. На своју руку, а у име Патријарха, он је, за непуних десет дана своје страховладе, довео свештенство Епархије у потпуно шизофрену ситуацију да крше каноне Цркве и сопствену свештеничку заклетву како би остали свештеници. Јер прота Томић им, поново се позивајући на Патријарха, прети рашчињењем ако спомену име Владике Георгија. Управо то је и разлог што је игуман манастира самовољно напустио манастир, а неиз оправданог страха за своју безбедност“. Докле иде протино насилништво види се по томе што у тексту у “Политиципрети чак и свештенику друге Епархије, јер није од њега, заменика, тражио одобрење да служи. У међувремену, свештеници Владике Георгија у седиште Епархије достављају каноне Цркве како би скренули пажњу која све безакоња, а у име Патријарха, чини заменик Томић. Толико о њиховојбезрезервној” и “стопостотнојподршци.

6. За тих десет дана, храмови у околини Торонта, докле сеже власт проте Томића, видно су опустели а народ на крају службе више практично не прилази по нафору. О подршцивећине народакојом се хвали, прота Томић требало би да говори чињенице, и то полазећи најпре од своје парохије, у Ричмонд Хилу,  где је остао без подршке свих кључних људи, укључујући председника Управног одбора. Све већи број његових парохијана, из недеље у недељу, долази управо у седиште Епархије, у манастир у Милтону, да се на миру моли Богу. Неке од њих могао је да види 9. маја, јер се у манастиру и суботом редовно служи Света литургија.

7. Имовину Епархије не штите самозванци, људикоји себе ословљавају 'саветом епархије канадске'“, како каже прота Томић. Имовину штитијер му је то законска обавезалегално изабрани Савет Епархије, тело чији рад прота Томић пошто-пото жели да блокира. Када му је, другог дана његове заменичке службе, од стране чланова Савета нуђено да дође на раније, сасвим легално заказану седницу овог тела, прота Томић је то глатко одбио и поручио даСавет више не постоји”. А свештеницима који чине део Савета, забранио је да дођу на ту, како је рекао, “нелегалну седницу”. По питању легитимности Савета, црквени закони су (још једном) недвосмислени: и Устав Српске цркве и Статут Епархије, све кад би одлука о привременом разрешењу Епископа канадског и била легалнаније), јасно кажу да се у периоду администрирања Епархијом не смеју вршити никакве промене у њеној организацији. Мандат овог Савета истиче 2017. године.

Уместо да се у једном тешком тренутку живота Епархије, али и Српске цркве у целини, определио за разговор, и то са дојучерашњим сарадницима и пријатељима, заменик Томић је угланцао чизме, затегао опасач и сам прогласио опсадно стање. А о стању духа његовог, најбоље говори и реченица о тобожњој кривици Владике Георгија која му се омакла у “Политици”: “Немајући увид у досије, с поузданошћу могу да тврдим да су две оптужбе тачне”. Заменику Томићу све је јасно. Епископу  Георгију он је унапред пресудио. Зато није важна – и не сме да буде важнаистина.    

Дакле, ништа од оног што јеПолитициизјавио прота Томић није истина. Осим једног. Тачно је само то да се ради „о отпадништву једног човека“ – проте Василија Томића.

Франсоаз Арсић, потпредседник Савета Епархије канадске

Повратак на главну страну