Српска Православна Епархија Канадска

Српска православна епархија канадска формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 26. маја 1983. године, на предлог тадашњег епископа источноамеричког и канадског Г. Христофора. Владика Христофор био је уједно и први администратор Епархије, све до избора првог епископа канадског.

На редовном заседању Светог архијерејског сабора 16. маја 1984. године синђел Георгије (Ђокић), духовник манастира Тавне, изабран је за епископа канадског, а Његова Светост патријарх српски Г. Герман посвећује га 8. јула исте године у Саборној цркви Светог Архангела Михаила у Београду. На Покров Пресвете Богородице, 14. октобра 1984, владика Георгије устоличен је као епископ канадски у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону, (153 Nash Rd. S.)

Ова дешавања била су само природна последица раста српске популације и развоја црквеног живота међу Србима у овој великој земљи. Прва српска црквеношколска општина на канадском тлу основана је 1912. године у Риџајни (Саскачеван), где су се скрасили српски имигранти махом из Баната. Црква Свете Тројице у Риџајни завршена је и посвећена 1916. године.

Срби у Хамилтону (Онтарио) формирали су своју црквену општину 1913. године, а храм Светог оца Николе, (на Bich St.) посвећен је 15. децембра 1917. Овај храм је срушен када се проширила жељезара и касније је подигнута нова лепа црква Св. Николе на Barton St. Црквени живот између два рата међу Србима у Канади обележен је великим тешкоћама, пре свега у покушајима да се пронађе начин да српски свештеници служе у српским храмовима и опслужују насе досељенике. О проблемима са којима се Црква суочавала говори и писмо првог епископа америчко-канадског Г. Мардарија упућено Светом архијерејском синоду 1934. године. "Слали смо мисионаре, монахе, али ни један се није могао задржати више од два три мјесеца. Фамилијарни свештеници још мање", пише епископ и поред материјалних разлога наводи и онај други, можда теже савладив: "Хамилтонска парохија заузима територију много већу него је Југославија. И на томе пространству су по неколико стотина и хиљада километара разбацане мале српске колоније са по две-три фамилије, које треба обилазити и опслуживати.

Повратак на главну страну